Златица Няради, новинарка и редакторка рускей редакциї ртв у пензиї

автор С. Фейса
319 Опатрене

Кратки час у Руским Керестуре робела як наставнїца ґеоґрафиї, а вец по пензию у Рускей редакциї Радия у Новим Садзе, як новинар, редактор и на концу шеф редакциї, перше рускей, а вец и меншинским. Анґажована у першим зволаню Националного совиту, на Ружових заградкох, Златица Няради уж треци мандат предсидателька УО НВУ ,,Руске слово”… И попри шицким тим, з биоґрафских податкох нє мож видзиц єй редакторску и новинарску луцидносц, талант и нєвироятну схопносц у бешеди и гоч хторей роботи до хторей ше лапела

Златица Няради родом з Руского Керестура, Сримица по мацери, Олґи Югасовей з Бачинцох, давно одатей за Витомира Бодянца. Зоз шестру Оливеру, кус младшу, виросла, перше у Керестуре, вец у Новим Орахове, дзе жили док там оцец робел як учитель.

Kед ше врацели до Керестура, зоз Замку дзе бивали, почала ходзиц до першей класи. Дом бул и у Доме култури, а вец на Ярашу хижу справели. Єй оцец Витомир, єден з познатих руских преднякох, културних дїячох надпросекового таланту кед слово о театру и музики. Свойо два дзивки, Златицу и Оливеру нє гнал шпивац, анї ґлумиц, або танцовац, думал же то готова ствар, же ше од того ,,обрали ище” у посцелки.

– Одросла сом з младшу шестру хтора нєшка жиє у Заґребе, и вшадзи з нас було, шпивали зме, танцовали, а вец, после керестурскей Школи, дипломовала сом на ґеоґрафиї на ПМФ-у. Одала сом ше за Якима Яшу Нярадия и єден час робела як наставнїца у тей истей школи. Нашо синове, Петро и Славко були мали кед зме ше зоз супругом преселєли до Нового Саду – памета Златица свойо дзецинство, младосц, перши днї у Радию, у хторим почала робиц цалком случайно.

– Барз добре сом ше там „пристановела”. Була сом комуникативна, шицко ме интересовало, барз велїх людзох сом познала и у Сриме и у Керестуре, а кед сом ше одала за Яшу, моя швекра була з Дюрдьова, та сом ,,криста крижом” упознала, и тот наш и валал, и людзох у нїм. У Радию нє було так як нєшка, же кед це приму, та ши такой новинар. Алє нєшка и дакеди, то два швети, нє вредзи о тим… предлужує Нярадийова о старей ґарди новинарох кед починала робиц, та спомина Мирона Жирошa, Марию Горняк Пушкаш, Штефана Гудака, при хторих ше учела писац, и на друкарскей машинки, монтирац…

Кед Мария Сеґеди з Дюрдьова пошла до пeнзиї, бул розписани интерни конкурс, на хтори Златица конкуровала зоз емисию за Дом и фамелию. Достала ю, обдумала, предлужела, вєдно з Дюром Дудашом, музичним редактором и музично преткали тоту емисию хтора ишла на живо каждей стреди на 15 годзин и 10 минути. Програмски шеми ше меняло, а вона сама гвари же любела кед емисия була интересантна, кед ше до нєй явяли людзе, кед ше могло и дискутовац и нашмеяц.

– Виросла сом у динамичней фамелиї, мой оцец бул темпераментни чловек, нєт ту гришки, шицко сом нашлїдзела, и паметам як гуторел же кед ше до даякей роботи лапиш, мушиш ю поробиц. Кед сом мала даяку обовязку, за мнє то нє було же то нє мож ришиц, и тото цо було у доме заколїсане бул як закон же нїґда нє пожнї, кед маш дакому дацо повесц, поведз му, пать му до оч, бешедуй ясно и гласно. Кед сом була пред пензию, приходзели млади до Радия, а я им гварим, дзеци нє бойце ше, я так кричим, алє ше нє вадзим. Така сом – припознава Злата.

Вше сом була на боку новинарох

Кед єй хлапци одросли, Нярадийова ше анґажовала и на других роботох, ту дзе, можебуц, єден час була прикрита. Од 2005. до 2016. року водзела Руску редакцию, була одвичательна редакторка Рускей редакциї и надпомина же тандем з Таню Беукову добре функционовал, вельо ше доброго поробело.

– Як одвичательна редакторка сом видзела же нас нєт досц, и теди сом надумала направиц контакт-емисию. Пондзелок ше явяли нашо людзе, паметам уж покойного Михайла Зазуляка з Керестура, и Сивестера Дароґхазия Цикия з Коцура, та сом их и претарговала, бо требало и других уключиц. Думам же то була барз добра емисия.

Року 2016. ме поволал заменїк директора Йожеф Клем же бим бим превжала улогу заменїка одвичательного редактора трецей мрежи на язикох националних меншинох. То значи же окрем Руснацох, будзем робиц и сотрудзовац зоз 14 националнима меншинaми. Я тоту роботу барз любела, и повадзели зме ше нє раз, алє то було так. Вше сом була на боку новинарох и редакцийох, нїґда на боку руководства, и вше сом ше єднала з директорами. Правда, тоту енерґичносц сом од оца нашлїдздела, нєт ту дилеми, нєт дилеми же то и найвисша точка у моєй кариєри, задовольна сом и виполнєта – гвари Златица, хторей рок, кед мала пойсц до пензиї, предлужени же би на тей роботи остала. Прилапела, алє длужей нє сцела. Гвари же ю випровадзели шицки з редакцийох, з рускей, продукциї, з музичней, задовольна же пошла, а нє мала гнївнїкох.

Кажди проблем треба ришиц

Нарадийова уж треци мандат предсидателька Управного одбору НВУ „Руске слово”, два була у континуитету, а треци и нєшка тирва. Гвари же би сиґурно нє прилапела тоту функцию, кед би нє знала же цо то новинарство и цо то НВУ „Руске слово”.

– Людзе ше ми питаю же цо там робим и кельо ми за тото пенєжи даваю… Мнє вец интересантне потолковац им цо то УО и же то волонтерска функция. Значи, то моя добра дзека и подзековносц тих цо ме вибрали на тоту функцию. Думам же єдна часц УО тей установи муши буц зоз тей бранши, прето же вельо лєгчейше координовац. Нє писмо преучиц Статут, преучиц орґанизацию, препатриц „Руске слово”, видавательну, „Мак”, „Заградку”… Лєм треба тото любиц и сцец. Нє з тих сом цо ,,га, наютре будземе о тим”… Нє, тераз такой треба поробиц, и пре тото ме людзе нє барз любя, то мнє ясне. Значи, ми тоти цо их вибрал Национални совит Руснацох, сходзиме ше три раз, штири раз до рока и вше зме ту, на услуги роботнїком „Руского слова”. Наша робота же бизме принєсли Статут, вименєли акти, направели нову систематизацию, розпатрели финансийни план, ришовали проблеми… Я ше вше закладам за векши плаци новинарох, бо су наисце мали. Нє лєгка то робота, а плаци мали и нєпреривно директорови гуторим же би ше винашло даяки способ звекшац людзом плацу. И нє лєм тото. По закону, явни конкурс муши буц и за главного и одвичательного редактора, одвичательного редактора „Заградки” и „Маку” и муши ше розписац интерни конкурс. Будзе ше мушиц ришиц и видавательну дїялносц, бо и тот сектор и „Шветлосц” нє маю свойо средства, а Покраїна то нє финансує. Та, заш лєм, на концу мушим повесц же у „Руским слове” шветла перспектива и я видзим тоту Институцию як крача зоз сучасну технолоґию. Ми у Управним одборе даваме шицко од себе, а кед то будзе и правно прилапене, кед Национални совит то прилапи, я думам же „Руске слово” годно мирно спац – гвари на концу Златица Няради.

Жиєм за фамелию

– Основ шицкого же биш посцигнул то фамелия. Мнє моя фамелия шицко, жиєм за ню. У Петроварадину наш дом, и мило ми же и мой супруг Яша робел у Телевизиї, та розумел же цо ше случує и цо я робим. Єден син оженєти и мам унуку хтора ми тераз шицко. Нина ма 10 роки, схопна є, шпива у хору, ходзи на джез балет, як струя є, а така мила. Задумайце, гласнєйша є одо мнє.

Шицки ше добре розумиме, а я любим буц дома, барз любим вариц и печиц колачи. Маме красни живот, нє идеални є, алє сом задовольна як сом го препровадзела. Так ше напросто у живоце поскладали коцки – гвари Златица.

То наш бренд

Єдна часц кариєри, односно анґажману Златици Няради то и Фестивал „Ружова заградка”, окреме остатнї два децениї. Удало ше єй вибориц же би бул у фестивалским формату єднак так, як цо РТВ ма „Златну тамбурку”.

– Барз добре же сом за продуцента вжала Ґоранку Єдняк Максимович, вона ище „горша” одо мнє, бо була и остала як би Серби гварели ,,за ред, рад и дисциплину”. Мило ми кед видзим же наших младих шпивачох хтошка професийно учи шпивац, же их провадзи професийни оркестер, же су на сцени СНП-а, же сала полна… Чи треба вецей од того? То наш бренд хтори треба же би тирвал, а то и мой верх хтори сом досягла з „Ружову заградку” – задовольна Златица.

ПОВЯЗАНИ ТЕКСТИ